Jedna od najrasprostranjenijih jezičkih mana jeste razvučenost i gomilanje nepotrebnog, a za to su krivi ljudi koji reči slažu u rečenice i upotrebe ih deset puta više nego što bi trebalo. To se zove frazerska retorika, praznoslovlje, govorenje-radi-govorenja ili najkraće rečeno, „brbljanje“. Ono je često
Po navici se svako strano s pretvara u z, te smo Onasisa prekrstili u Onazisa, a desert u dezert. Nemački grad Düsseldorf kod nas često i u izgovoru i u pisanju postaje Dizeldorf. Možda je tu posredi brkanje s rečju dizel (mada se ona piše
U našem jeziku su s i z dva jasno odvojena suglasnika, i u domaćim rečima nikad se ne brkaju. Niko ne peva i ne kaže: „da ti mrzim ruze koze“, svi razlikujemo disanje od dizanja i resu od reze. Zašto nam onda u stranim rečima
Sestra Goca je pravi biser među medicinskim sestrama. Ona ne ruča u radno vreme, ne razmenjuje recepte s koleginicama dok bolesnici čekaju. Čim je slobodna, Goca sama odlazi do vrata i pita da li neko čeka. I upravo tu se pokazuje da u ovom savršenom
Ovaj prilog se često pojavljuje u nepravilnom obliku – preključe i ta pojava je vrlo raširena čak i među školovanim (pogotovo mladim) ljudima. Pojava lj u ovoj reči lako je razumljiva kada se zna da se u domaćim rečima uglavnom ne javlja suglasnička grupa kj,
Prošli su božićni i novogodišnji praznici, ali nikad nije kasno za čestitke. Ako nekome poručujemo da se srećno, lepo i prijatno oseća na sam praznik Novu godinu, napisaćemo: “Želimo ti srećnu, prijatnu, veselu… Novu godinu”. Ako se naše želje (za zdravlje, napredak, sreću) odnose na
Kad je situacija u zemlji bila loša, političari su govorili da u zemlji postoje izvesne slabosti i objektivne teškoće, ali kad su obelodanjene stvarne prilike u zemlji, priznali su da je situacija “složena”. Ubrzo su i drugi otkrili tu novu mogućnost da se stvarnost našminka i
Čuveni pijanista Arturo Benedeti Mikelanđeli, kažu, veoma je škrt na rečima. Jedna anegdota o njemu nastala je u vreme kada su Italijani dobijali nove lične karte. Otišao je tada i on u opštinu, i tamo ga je činovnik na šaltru upitao: – Čime se bavite? – Sviram
Možda bi šablonsko izražavanje trebalo sasecati u korenu, pe nego što dostigne takve razmere da ga je gotovo nemoguće izbaciti iz upotrebe. U novinama se sve češće upotrebljava glagol izneti (iznositi) umesto običnog reći ili kazati. “U najnovijem saopštenju, iznosi se da je…”, “Realnost je
U svakom gradu postoji ustanova koja se naziva banka. U bankama ima mnogo novaca, pa su bankovne zgrade i njihovi trezori posebno zaštićeni i osigurani. Sam naziv te ustanove, banka, nikako ne odgovara njenom današnjem ugledu i značaju. Jer, banka, kad se prevede s talijanskog
