Neki toliko vole interpunkciju, naročito tri tačke, pa ih pišu  u skoro svakoj rečenici.

– Aleksa, šta smo rekli za tri tačke?

– Znam, znam, preterujem. Sad ću ih smanjiti.

– Ne treba da ih smanjiš, već da ih pravilno koristiš.

– Hoću, obećavam.

Stiže Aleksin prevod isti kao i prethodni. U međuvremenu je zaboravio šta je obećao.

– Aleksa?

– Znam, tri tačke!

– Kad ih koristimo? Jesi li ponovo pročitao uputstvo?

– Jesam, sve znam. Pišemo ih samo ako je velika pauza u okviru jedne rečenice ili ako je govornik prekinut usred govora.

– Pa zašto to ne primeniš?

– Ako ćemo iskreno, nekako mi je bez njih prevod siromašan i dosadan. Sve tačka do tačke i poneka zapeta.

Stiže sledeći prevod, ali sad s gomilom uzvičnika.

– Aleksa, molim te, ne preteruj! Zašto u prevodu imaš onoliko uzvičnika?

– Sad ne valjaju ni uzvičnici? Uzeli ste mi tri tačke, pa onda  i uzvičnike. Ja sad stvarno nemam čime da radim!