Prefiksi ne- i sva- pišu se sastavljeno sa zamenicama: neko, svačiji i sl. Tako je i u promeni po padežima: od nekoga, prema nekome, sa svakim… Neki to primenjuju i na odrične zamenice, pa govore: “od nikoga”, “s nikim”, “za nikakav”, umesto: ni od
Tako zovemo običaj nekih jezikoslovaca da jezik tumače doslovno, bukvalno. Deci je postavljeno pitanje: “Da li je dobra rečenica: Cipele su ti pocepane – bolje ih baci?” Čim se tako pita, deca znaju da rečenica nije dobra. Ali šta to ne valja u ovoj
Jezik nije logičan. I ne može biti jer ga nisu stvoriil kompjuteri ni filozofi, već obični ljudi, a oni su često nelogični kako u ponašanju tako i u govoru. U tu nelogičnost ćemo se uveriti ako malo razmislimo o tome šta bi rečenice trebalo
Zamenica sav nekad je glasila vas, što se i danas može čuti u narodnim govorima. Ovaj, stari oblik sačuvao se i u nekim složenicama koje se upotrebljavaju i u književnom jeziku: vazdan, vaskolik, vascel. Oblik ove zamenice za srednji rod glasi sve: sve vreme,
Predlog s(a) ne upotrebljava se uz instrumental kada ovaj označava sredstvo, oruđe ili predmet radnje: “Ume da rukuje mašinom” (ne: s mašinom), “Trgujete tuđom imovinom” (ne: s tuđom), “Roditelji su se ponosili mnome” (ne: sa mnom), “Ničim vas neću opteretiti” (ne: Ni sa čim).
Ne može vam biti drago “da sam došao”. Može vam samo biti drago što sam došao, jer sam ja već ovde, to je realnost. A za izražavanje želje upotrebljava se veznik da: želeo bih da dođeš.
Uradio je to “po prvi put” Distributivna rečca po označava ponavljanje neke radnje, a ona može biti ponovljena samo po drugi put, po treći put itd. Prvi put, po drugi put, po treći put.
Nekada davno, kad su roditelji ženili sinove i udavali kćeri, a ovi bili uglavnom pasivni pri izboru supružnika, glagoli ženiti i udavati bili su prelazni: na sina ili na kćer (kao objekte) prelazila je radnja ženjenja i udavanja, čiji su vršioci (subjekti) bili roditelji.
U srpskom jeziku nazvati znači imenovati, dati kome kakvo ime, nadimak. Dakle, treba reći: Pozovi me telefonom ili telefoniraj mi.
Učinio je to bez da nas pita. (Učinio je to ne pitajući nas). Raduje me, veseli me i čudi me. (Radujem se, veselim se i čudim se.) Uspelo mi je ili nije mi uspelo. (Uspeo sam ili nisam uspeo.) Često čujemo “par dana”, “par
