Možda bi šablonsko izražavanje trebalo sasecati u korenu, pe nego što dostigne takve razmere da ga je gotovo nemoguće izbaciti iz upotrebe. U novinama se sve češće upotrebljava glagol izneti (iznositi) umesto običnog reći ili kazati. “U najnovijem saopštenju, iznosi se da je…”, “Realnost je
U svakom gradu postoji ustanova koja se naziva banka. U bankama ima mnogo novaca, pa su bankovne zgrade i njihovi trezori posebno zaštićeni i osigurani. Sam naziv te ustanove, banka, nikako ne odgovara njenom današnjem ugledu i značaju. Jer, banka, kad se prevede s talijanskog
Lektira nije naša reč. Preuzeli smo je, verovatno, iz francuskog, a potiče iz latinskog jezika, gde je postala od glagola legere, što znači – “čitati”. Lektira je, dakle, “čitanje” ili “ono što se čita”. Od starog glagola legere, koji se još može čuti po Dalmaciji
Reč antologija nam je došla sa strane, preuzeli smo je od Grka. Stari Grci su, kao što je poznato, mnogo cenili i negovali umetnost. Zato su oni, pre svih drugih naroda, pre više od 2 000 godina, počeli sastavljati zbirke izabranih pesama jednoga ili više
Neki ljudi žive u siromaštvu i bedi, jedva sastavljajući kraj s krajem, a neki, opet, u izobilju i raskoši, trošeći neštedimice novac na različite stvari koje im donose prijatnosti. Za ove druge kod nas se obično kaže da žive na velikoj nozi. Isti izraz postoji i
Za čoveka koji je plemenit, uslužan, otmen, uglađen i darežljiv, čoveka koji štiti slabije, a naročito žene, kaže se da je – kavaljer. A sama ta reč, kad se doslovno prevede sa francuskog ili talijanskog jezika, odakle smo je primili, direktno ili preko nemačkog, ne
Ko još nije čuo za premijeru i premijera? Premijera je, zna se, prva predstava – u bioskopu ili pozorištu. Tada se prvi put izvodi neko delo: drama, opera, balet ili film. A premijer? To je nešto još značajnije. Premijer je predsednik vlade, prvi ministar, prvi
Danas su sve ulice u našim gradovima prekrivene asfaltom. Ranije, međutim, u staro, tursko vreme, asfalta nije bilo, pa su se ulice (sokaci) pokrivale kamenom. Nizovi oblutaka i ne baš tako ravnog lomljenog ili tesanog kamena, ugrađivani su u podlogu tako da po sokacima nije
Kreda, obična naša bela školska kreda, ima neobično ime i još neobičnije poreklo. Ona potiče s juga, sa današnjeg grčkog ostrva Krita, poznatog još i pod starim imenom Kreta. Tim drugim, starijim imenom, imenom Kreta, nazvali su stari Latini (Rimljani) jednu belu, krhku pisaljku
„Skandinavke“ su ukrštenice u kojima su definicije upisane u sam dijagram, što znači da su silom prilika kratke i oskudne. „Skandinavisti“ prilično kubure s definisanjem reči, ali im je često još veća muka da uopšte nađu pogodnu reč za ukrštanje. Kad je ne nađu, oni
