Među jezičkim stručnjacima je opšteprihvaćeno shvatanje da jezičko normiranje treba da bude najstrože u pisanju i izgovoru. U nekim drugim oblastima jezika može se dopustiti i malo slobode. Ali ako jedni pišu ladan, a drugi hladan, jedni neznam a drugi ne znam, jedni ćebe drugi
Jer može malo glasnije? Jer zna kad dolaziš? Jer ti krivo? Neću doći, jel moram da učim. Ne idem na letovanje, jel nemam para. Ovo su samo neke od rečenica zabeležene među mladima. Nerazlikovanje veznika jer od upitne veze je l’ sve je rasprostranjenije čak
Dok je građena tvrđava, prokleta Jerina gonila je zidare da brže rade, obećavajući: “Biće s medom!” Posle im je dala suvog hleba i rekla: “Gladnome je sve s medom!” I eto, od tog njenog “s medom” nazva se grad Smederevo. A Jošanica, poznata po banji?
Da li i vi dobijate pisma u kojima u potpisu stoji: “S’ poštovanjem…”? Predlogu s dodat je apostrof, a on, kao što je poznato, označava da je nešto izostavljeno. Potpisnici su očigledno pretpostavili da bi trebalo napisati “sa poštovanjem”, pa su izostavljeno a zamenili apostrofom.
U srpskom jeziku postoje dva po fonetskom liku slična ali po značenju udaljena glagola. To su izviniti se i izvinuti se. Prvi znači “zatražiti izvinjenje, oproštaj” (Treba da mu se izvinimo što smo ga uznemirili), a drugi “saviti se, izviti se” (Izvine se kao luk),
Često se u govoru čak i školovanih ljudi čuje, sa stanovišta književnog jezika, nepravilan oblik glagola faliti (nedostajati, manjkati), koji glasi hvaliti: Hvalio mi je samo jedan poen da položim ispit. Ljudi koji ne govore književnim jezikom često će, znajući da umesto fala, faliti (izricati
U svakodnevnom govoru, ali i u sredstvima javnog informisanja, pa i u beletristici, uporno se koriste rečenice tipa: To je za očekivati, To je za ne verovati, To nije za odbaciti, On je za ubiti. Srećemo i horoskop za poneti i klarinet za poneti, a
Rezultati jednog istraživanja pokazuju da se u srpskom razgovornom jeziku 98% ljudi danas pri rastanku pozdravlja sa vidimo se, odnosno čujemo se. Pojedini jezički čistunci osporavaju valjanost ovog pozdrava. Zameraju mu to što se jedna buduća radnja iskazuje oblikom prezenta, a ne futura – videćemo
Kako ćemo reći da “one i njihovi dečki zajedno proslavljaju Novu godinu”? Nikako, jer imenica dečko nema množinu, tako da moramo upotrebiti drugu imenicu – mladići, momci ili slično. Naime, sufiks –ko je po svojoj osnovnoj funkciji hipokoristički sufiks muških imena i otuda specifičnost imenica
Jedan političar je rekao da “svaka strana ima svoj bol”, misleći na političke partije i gubitke stranačkih lidera. Voditeljka i autorka jedne popularne emisije, ovu izjavu interpretirala je sa: “svako ima svoju bol”. Političar je u datom kontekstu bol upotrebio kao imenicu muškog roda (taj
