Kad se jedan lik u američkom filmu izdere na drugog “What’s your problem?”, gotovo uvek ćemo u titlu pročitati “Šta je tvoj problem?”, umesto rečenice koja bi se u srpskom normalno upotrebila u takvim situacijama “Šta ti je?”. Tu su i mnogobrojni “lažni prijatelji”, izrazi
Na ovu pojavu nailazimo svakodnevno i u govoru i u pisanju, a karakterišu je primeri koji su očigledno nastali pod uticajem engleskog jezika. Prodavačica nam se obraća sledećim rečima: “Mogu li da vam pomognem?” Ona je zapravo rekla: “Can I help you?”, u situaciji
„Fiš fest“ se održava podno kule Nebojša. Ili podno Nebojšine kule. Kula nije nazvana po nekom Nebojši čije ime uz zajedničku imenicu ostaje nepromenjeno, kao kad kažemo „iz hale Pionir“, „u muzičkoj školi Mokranjac“. Ime je spontano nastalo u narodu kao nadimak i opis
Piše se bez veze, bezveze je pogrešno. Rečnici i pravopisi njima ništa ne znače: oni sami sebi prave normu. Reci mi mama, piše u titlu strane serije na jednom kanalu. Vi sad sigurno mislite da te reči izgovara neka žena, nežno gledajući u usvojeno
Upotrebljava se najčešće bezlično, tj. ima isti oblik za sva lica. Tako se upotrebljava kad god se (zbog nepotpunosti svog značenja) dopunjava drugim glagolom. Na primer: Pošto TREBA da učim, ti TREBA da ćutiš, a on TREBA da utiša radio. Budući da je glagol
Infinitiv ima dve osnovne funkcije: da služi za građenje budućeg vremena – futura prvog (Ovo ću pročitati) i za dopunu glagola nepotpunog značenja (Dete poče plakati). Kada treba upotrebljavati infinitiv, a kada konstrukciju da + prezent? Infinitiv treba upotrebljavati za građenje budućeg vremena: Ja
Ženski oblici često nedostaju, ili su nepogodni zbog familijarnog prizvuka (ministarka, šef(ov)ivca, ambasadorka itd.). Tamo gde postoje, npr. predsednica, urednica, saradnica, čitateljka, prevoditeljka, lekarka, nema razloga da se za ženu upotrebljava m. oblik (predsednik itd.). Posebno treba paziti da ne dođe do gramatičkog nesklada
Milica je napisala poruku drugarici: Ivana je videla Jovanu, bila je u gradu s njenim mužem. Ta poruka je doprla i do Jovaninog muža, ali ispostavilo se da Milica ne zna gramatiku. Jovana je bila sa svojim mužem. Isto je kad učiteljica kaže: “Izvadi
Prefiksi ne- i sva- pišu se sastavljeno sa zamenicama: neko, svačiji i sl. Tako je i u promeni po padežima: od nekoga, prema nekome, sa svakim… Neki to primenjuju i na odrične zamenice, pa govore: “od nikoga”, “s nikim”, “za nikakav”, umesto: ni od
Tako zovemo običaj nekih jezikoslovaca da jezik tumače doslovno, bukvalno. Deci je postavljeno pitanje: “Da li je dobra rečenica: Cipele su ti pocepane – bolje ih baci?” Čim se tako pita, deca znaju da rečenica nije dobra. Ali šta to ne valja u ovoj
