Jer može malo glasnije? Jer zna kad dolaziš? Jer ti krivo? Neću doći, jel moram da učim. Ne idem na letovanje, jel nemam para.

Ovo su samo neke od rečenica zabeležene među mladima. Nerazlikovanje veznika jer od upitne veze je l’ sve je rasprostranjenije čak i među školovanom omladinom.

U književnom jeziku jer je uzročni veznik i s glavnom rečenicom vezuje zavisnu kojom se kazuje ono što predstavlja uzrok radnje u glavnoj rečenici. Može se zameniti složenim veznicima zato što, zbog toga što, stoga što: Javi se kući, jer (zato što) će se tvoji brinuti. Ljuta sam, jer (zbog toga što) ništa ne rade.

U gorenavedenim rečenicama treba da stoji: Neću doći, jer moram da učim. Ne idem na letovanje, jer nemam para.

Je l’ (ovako napisano), koje je trebalo upotrebiti u prve tri rečenice, nastalo je od kraćeg oblika pomoćnog glagola jest(e) i skraćene upitne rečce li i može se zameniti sa da li. Je li ti krivo? (Da li ti je krivo?)  Da li može malo glasnije? (Može li malo glasnije?) Da li zna kad dolaziš? (Zna li kad dolaziš?).

Treba istaći da su rečenice s konstrukcijom je l’ odlika razgovornog jezika i da se van njega one ne preporučuju. Bolje je: Da li je došao? nego: Je l’ došao?

Rada Stijović