– Došao sam na pregled zuba – reče profesor ušavši u zubnu ordinaciju.

– Jeste li po prvi put kod mene? – upita zubar.

– Nisam “po prvi put”, ali jesam prvi put.

Distributivna rečca po označava ponavljanje neke radnje, a ona može biti ponovljena samo po drugi put, po treći put itd.

– Aha. Tako, dakle, profesore. Vi ste profesor? Drago mi je da ste došli kod mene…

– Ne može vam biti drago “da sam došao”. Može vam samo biti drago što sam došao, jer sam ja već ovde, to je realnost. A za izražavanje želje upotrebljava se veznik da: želeo bih da dođeš…

– Eto vidite. Drago mi je što ste došli kod mene obzirom da je moje jezičko znanje jako slabo. Znate, zaboravilo se…

– Tačno, doktore. Ne kaže se “obzirom” nego s obzirom. A obzir je uvek usmeren na nešto (na ovo ili na ono), pa je trebalo reći: s obzirom na to da je moje jezičko znanje veoma slabo ili vrlo slabo. Znate, nisu dobri spojevi reči suprotnog značenja kao što je “jako slabo”. To vam dođe kao ono vojvođansko “zdravo bolestan”, koje kod drugih stvara zabunu.

Nastaviće se…

Milorad Telebak