– Pustimo više to. Ali vaša tri zuba ne mogu biti spašena. Treba da se vade – reče zubar.

– Grešite! Kako možete tako govoriti! – poskoči profesor.

– To će vam reći svaki zubni lekar! – podiže glas i zubar.

– Ali to neće reći nijedan lingvista!

– Koješta! Otkud lingvisti znaju koji zubi mogu, a koji ne mogu biti spašeni!

– Nijedan ne može biti “spašen”, već spasen! U srpskom jeziku se tradicionalno upotrebljavaju oblici spasavati, spasen, spasavanje, spasenje. Od trpnog prideva “spašen” glagolska imenica bi bila “spašenje”, a tako niko ne govori.

– Ama šta je vama, čoveče?! Jeste li vi došli ovde da mi držite…

– Može se samo biti ovde, ali se ne može “doći” ovde nego ovamo!

– Jeste li vi došli ovamo radi svoje paradentoze ili radi…?

– Nije “radi svoje paradentoze” nego zbog svoje paradentoze. To je uzrok dolaska. A predlog radi označava nameru: Došao sam radi pregleda svojih zuba i njihovog lečenja.

– Slušajte vi! Vi ste mene toliko zadržali, da ja moram odmah ići…

– Kako ići, zaboga?! Ta, valjda ćete mi pregledati zube!

Nastaviće se…

Milorad Telebak