„Zbog osnovane sumnje da je u masovnoj tuči ubodom oštrim predmetom u predelu leđa naneo smrtonosne povrede A.Č-u (17) iz Beograda, uhapšen je Đ.M (17)…“

Sve to se jednostavno moglo napisati:

„Mladić nožem ubio svog vršnjaka.“

Brojni su primeri u stranim listovima koji pokazuju da pravo i jezik ne moraju biti, kao kod nas, u nepomirljivom sukobu. Strani novinari ne prenose doslovno policijske izveštaje, već ih prepričavaju, a kod nas se to radi po principu „sigurno je sigurno“. Ne događa im se da umesto „ubio“ napišu „naneo smrtonosne povrede“, umesto „nož“ – „oštar predmet“, a umesto „u leđa“ – „u predelu leđa“.  Ukoliko nije nož, nego makaze, šilo i tako dalje, novinar će to saznati – to mu je posao. A ako ubod nije bio baš u leđa, nego u krsta ili rame – zar je to bitno?

Najgora od svega je formula „zbog osnovane sumnje“, kojom kod nas počinje maltene svaka vest u kriminalnoj hronici. Ona je verovatno obavezna za islednike, ali zašto bi bila obavezna za novinare? Besmislica je upotrebiti taj izraz za delo koje je počinjeno naočigled svih i koje ni sam optuženi ne poriče.

Pre nekoliko godina, jedna neoprezna vozačica je na raskrsnici naletela na pešaka i usmrtila ga. To je moglo tačno tim rečima da se objavi i u štampi, ali nije. Sledećeg dana, u novinama je pisalo: „Zbog osnovane sumnje da je vozeći neprilagođenom brzinom izazvala saobraćajni prekršaj i prouzrokovala smrtonosne povrede…“ i tako dalje.

Ivan Klajn