Danas su sve ulice u našim gradovima prekrivene asfaltom. Ranije, međutim, u staro, tursko vreme, asfalta nije bilo, pa su se ulice (sokaci) pokrivale kamenom. Nizovi oblutaka i ne baš tako ravnog lomljenog ili tesanog kamena, ugrađivani su u podlogu tako da po sokacima nije bilo blata. Po kaldrmi se, naravno, teže hodalo nego po današnjem ravnom i mekom asfaltu. Pa ipak, za ono vreme bio je to dobar put.

O tome svedoči i sama reč kaldrma. Ona izvorna znači upravo to: “lep, dobar put” (od grčkog kalos – “lep” i dromos – “put”).

Danas to više nije ni tako lep, ni dobar put, već prosto: “put ili ulica popločani kamenom, pločnik od kamena”.

Eto kako se vremena menjaju i kako se zajedno s vremenima menjaju reči, čuvajući svoja stara značenja samo za sebe i za radoznale istraživače – jezikoslovce.

M. Šipka