Kad radite ovaj posao dugi niz godina, upoznate mnogo ljudi. Neki samo protrče kroz vaš život, neki se zadrže kraće ili duže, a uglavnom sve zavisi od toga da li ovom poslu žele ozbiljno da se posvete, da se u njemu samo oprobaju, ili da iz njega izvuku koji dinar u slobodno vreme. 

Podelićemo s vama  naše prohujale “bisere”. Cilj nam nije ismevanje neznanja, već da vam pokažemo koliko ovaj posao može biti zabavan kad malo popusti koncentracija i kad se napravi poneki lapsus. Pisaćemo ih kad god ugrabimo malo vremena. Nadamo se da će vam biti zabavno dok ih budete čitali.

NEMAM ČIME DA RADIM

Neki toliko vole interpunkciju, naročito tri tačke, pa ih pišu  u skoro svakoj rečenici.

– Aleksa, šta smo rekli za tri tačke?

– Znam, znam, preterujem. Sad ću ih smanjiti.

– Ne treba da ih smanjiš, već da ih pravilno koristiš.

– Hoću, obećavam.

Stiže Aleksin prevod isti kao i prethodni. U međuvremenu je zaboravio šta je obećao.

– Aleksa?

– Znam, tri tačke!

– Kad ih koristimo? Jesi li ponovo pročitao uputstvo?

– Jesam, sve znam. Pišemo ih samo ako je velika pauza u okviru jedne rečenice ili ako je govornik prekinut usred govora.

– Pa zašto to ne primeniš?

– Ako ćemo iskreno, nekako mi je bez njih prevod siromašan i dosadan. Sve tačka do tačke i poneka zapeta.

Stiže sledeći prevod, ali sad s gomilom uzvičnika.

– Aleksa, molim te, ne preteruj! Zašto u prevodu imaš onoliko uzvičnika?

– Sad ne valjaju ni uzvičnici? Uzeli ste mi tri tačke, pa onda  i uzvičnike. Ja sad stvarno nemam čime da radim!

KONJEVI

– Filipe, stiglo je dosta materijala za prevođenje, uključiću te. Molim te, prevodi pažljivo. Ne žuri, i proveravaj svaku reč u koju nisi siguran. I pazi na idiome.

– Ništa ne brinite, nisam ja u ovom poslu od juče.

Šaljem mu materijal. Prošla su dva dana, zovem da vidim kako mu ide, ima li problema i treba li mu pomoć.

– Sve je u redu, uskoro završavam i šaljem vam.

Stiže prevod od Filipa. Sve je jasno, sažeto, lako se prati. Čitam… “I onda su oni uzjahali svoje konjeve i krenuli ka…”. Vraćam se na početak rečenice: “I onda su oni uzjahali svoje konjeve…”. Konjeve?! Filipe!!!

– Zdravo, Filipe!

– Dobar dan, da li je sve u redu s prevodom?

– Molim te, promeni imenicu konj po padežima.

Menja Filip konja po padežima i ne greši.

– I zašto sam menjao konja po padežima?

– A zašto si napisao da su uzjahali konjeve?

– Kakve konjeve? Ne razumem o čemu pričate. Jao! Pa ubiću ga!

– Koga ćeš ubiti, Filipe?

– Mlađeg brata!

– Kakve on ima veze s tvojim konjevima?

– Ima, i te kakve! Znate, ove godine se upisao na fakultet, studira engleski, ali odlično ga govori. Zamolio sam ga da prevede nekoliko strana, jer baš je trebalo da se istražuje i proverava i eto, vidite šta je uradio?!

– Filipe, nije on kriv već ti. Nemoj nikad više da se desi da neko drugi prevodi ono što tebi pošaljem. Jesmo li se razumeli?

– Jesmo, izvinite, neće se ponoviti! Ali baš me je razočarao! Čuj, konjevi! E, baš je konj!

Ne znam da li je Filipov brat tog dana dobio nov nadimak, ali mesecima nakon toga, kad god bi neko spomenuo konja, moja prva asocijacija bila je… pa Šarac, šta drugo?!