“M.M. se juče suprotstavio konstataciji prisutnoj u stavovima nekih privrednika da je potrebno šire sagledavanje predloga da se primarnom emisijom Narodne banke Jugoslavije podrže banke u kreditiranju otkupa deviza od građana, jer se tim putem omogućava pretvaranje društvenog kapitala u privatni.” Običan čovek, a verovatno
Verovali ili ne, kada naručite kapučino, bićete u pravu. Izgovor kapućino jeste opšteprihvaćen, ali je i pogrešan. Kako kaže Ivan Klajn, kapućino je greška koja se postepeno raširila, a pravopisci su je kasno primetili. Italijani imaju afrikatu (sliveni suglasnik) koja nije tako tvrda kao naše
Šta znači pridev revizorski, da li se on odnosi i na revizore i na reviziju? Pridev revizorski – to je očigledno – napravljen je od imenice revizor i odnosi se na njih, revizore (npr. revizorski posao, poziv i sl.). Njemu sličan je pridev revizijski, koji je izveden
Na kartonskim kutijama u kojima se transportuje piće u staklenim flašama redovno stoji upozorenje: NE TUMBAJ! Malo manje su osetljive reči, koje, takođe, ne smemo tumbati. I s rečima treba postupati pažljivo. Ovde ćemo ukazati na najčešća okliznuća. Nije to samo slučaj sa deformacijom reči
– Konobar, daj nam piće – oglasi se Plavi. – To ti častiš što si pokazao “znanje”? – ironiše Crni. – Ne, nego ti jer si pokazao neznanje. A neznanje se plaća! – ne da se zbuniti Plavi. – Je li tako, lektore? – Nije
Crni to jedva dočeka, pa će Plavom: – To, čuo si! To je pravilno. – Čekaj, čekaj! – ne predaje se Plavi. – A kako se kaže izvršiti akensiju? – Kaže se anektirati. A može i anektovati. – Aha, jesam li ti rekao! Anektirati –
Nekada su u baštama radili baštovani, a danas u baštama rade – konobari! One stare bašte su, uglavnom, napuštene, zakorovljene, a nove bašte – one kafanske – niču na svakom mestu (ne možete proći trotoarima!) i rade punom parom. Prosto, cvetaju. Danju i noću, od ranog
Jezik je prvenstveno sredstvo za sporazumevanje među pripadnicima jednog naroda. Da bi sporazumevanje bilo potpuno, izražavanje mora da bude jasno, da ne ostavlja mesta za nesporazume. Jedno od mnoštva opasnosti po jasnost izražavanja jeste glagol sumnjati, čest u tzv. crnim hronikama listova i u vestima govornih medija,
Austrijska administracija se odavde povukla pre više od 90 godina, a mi i danas govorimo po nemačkom kalupu. Čudno je što već nismo njihovo zaboravili, kad već svoje nismo naučili! Kod nas se i danas kuva na “šporetu”, peče u “rerni”, traži “frišak” hleb, jedu
– Raduje me da još uvek pišete članke o jeziku u kojima ima mnogo toga za naučiti – kaže mi, u jednom susretu, gospodin koji reče da čita moje članke u novinama. – Možete čitati, ali niste naučili da se ne kaže “raduje me da
