Jezik je prvenstveno sredstvo za sporazumevanje među pripadnicima jednog naroda. Da bi sporazumevanje bilo potpuno, izražavanje mora da bude jasno, da ne ostavlja mesta za nesporazume. Jedno od mnoštva opasnosti po jasnost izražavanja jeste glagol sumnjati, čest u tzv. crnim hronikama listova i u vestima govornih medija, gde se svakodnevno mogu pročitati i čuti rečenice tipa: Policija sumnja da je A.Š. izvršio stravično ubistvo, mada njegove komšije i poznanici sumnjaju da bi on tako nešto mogao učiniti.

Obe strane, dakle, sumnjaju, ali pri tom iskazuju sasvim suprotna uverenja: policija veruje da je A.Š. ubica, a poznanici u to ne veruju.

Očigledno je da glagol sumnjati ima dva značenja, i to suprotna. Ta značenja se u navedenoj rečenici podrazumevaju iz konteksta, iz suprotnih uverenja policije i poznanika. Ali ako se kaže samo: Sumnja se da je to učinio A.P. – uopšte nije jasno da li se pretpostavlja da jeste učinio, ili da nije učinio to za šta ga terete.

Zato pri upotrebi glagola sumnjati treba pripaziti, i čim se javi opasnost od nesporazuma, treba ga zameniti drugim, nedvosmislenim, jasnijim rečima, na primer: pretpostavlja se da je…, teško je poverovati da je…

Milorad Telebak