Austrijska administracija se odavde povukla pre više od 90 godina, a mi i danas govorimo po nemačkom kalupu. Čudno je što već nismo njihovo zaboravili, kad već svoje nismo naučili!

Kod nas se i danas kuva na “šporetu”, peče u “rerni”, traži “frišak” hleb, jedu “filovane” paprike. Muškarci za “šankom” piju pivo iz “krigle” sve dok “kelner” ne najavi “fajront”, a naše žene suše “veš” na “štriku”…

Naše bekrije bi se grdno naljutile da ih neko nazove pijanicama. A nema dana da ih neko ne “nazove telefonom”, a oni se zbog toga ne ljute. Štaviše, često i zamole da ih nazovete telefonom. Ne ljute se jer ne znaju da je to bukvalan prevod nemačke reči anrufen. Ne znaju, takođe, da u srpskom jeziku nazvati znači imenovati, dati kome kakvo ime, nadimak. Ne znaju da mi imamo, njemu oblikom sličan, glagol pozvati i da treba reći: pozovi me telefonom ili kraće, telefoniraj mi.

Milorad Telebak