Dok je građena tvrđava, prokleta Jerina gonila je zidare da brže rade, obećavajući: “Biće s medom!” Posle im je dala suvog hleba i rekla: “Gladnome je sve s medom!” I eto, od tog njenog “s medom” nazva se grad Smederevo.

A Jošanica, poznata po banji? Tu je nekad davno krčmarica Anica služila Turke, pa im je u kafu i šerbet krišom sipala rakije, a Turci se napili i vikali: “Još, Anica! Još, Anica!”

Manastir Manasija? Kad ga je podigao despot Stefan Lazarević, iznutra je bio otpočen zlatom, pa je narod govorio: “Despot sagradi crkvu da nama sija”. Kasnije su Turci sve zlato odneli, ali se narod tešio da crkva i s tom manom sija, da “mana sija”.

U drugi manastir, Ostrog kod Nikšića, ljudi su bili tako navalili da je na ulazu morao da stoji redar i proverava da ne nose oružje – “Ničesa ostrog!” (ničega oštrog), i po tom uzviku manastir je dobio ime…

Selo Kaona kraj Peka nalazi se na mestu gde je neka devojka iščezla na sam dan večanja. Posle godinu dana ugledali su je neki čobani, ali nisu mogli sa sigurnošću da je prepoznaju, pa su mrmljali: “Ka’ ona, ka’ nije ona…”

Narod se trudio da objasni imena mesta i u tom cilju izmišljao priče, često usiljene i neubedljive. U nauci o jeziku takva tumačenja zovemo narodnom etimologijom (etimologija je izučavanje porekla reči).

Ivan Klajn