Lektira nije naša reč. Preuzeli smo je, verovatno, iz francuskog, a potiče iz latinskog jezika, gde je postala od glagola legere, što znači – “čitati”.

Lektira je, dakle, “čitanje” ili “ono što se čita”.

Od starog glagola legere, koji se još može čuti po Dalmaciji i u Boki, i to u obliku legati (umesto čitam tamo se govori: legam), nastala je i reč lektor.

Lektor je reč koja označava veoma važnog stručnjaka. To je onaj strogi i sitničavi profesor koji pažljivo čita (da ne kažem lega) razne rukopise, ispravljajući gramatičke i pravopisne greške i stilski ih doterujući pre samog objavljivanja.

Lektori paze i na pravilan govor glumaca u pozorištu ili na filmu, ispravljaju govor spikera na radiju i televiziji, a u nastavi stranih jezika uče nas pravilnom izgovoru reči i rečenica.

M. Šipka