– Konobar, daj nam piće – oglasi se Plavi.

– To ti častiš što si pokazao “znanje”? – ironiše Crni.

– Ne, nego ti jer si pokazao neznanje. A neznanje se plaća! – ne da se zbuniti Plavi. – Je li tako, lektore?

– Nije tako. Trebalo bi da se plaća znanje. Ih, kad bi država uvela porez na neznanje, dobro bi napunila budžet! Eto, i ti bi morao da platiš porez – rekoh Plavom.

– Zašto ja?

– Zato što si malopre konobara pozvao oblikom nominativa “konobar!” umesto vokativom – konobaru! – (Konobaru, daj nam piće!)

– Aha! Nisi ni ti sveznalica! – likuje Crni.

– Ajde, nećemo više o jeziku – brani se Plavi.

– Nećemo o jeziku, ali hoćemo piće. Na tvoj račun – uporan je Crni.

– Konobaru, (važno naglasi ovaj oblik) još po jedno piće! Plavi plaća!

– Plavi se pomiri sa “presudom”.

Počelo je kako treba: neznanje se plaća – čuvajte se! I živeli! Eto, i ja zaradih piće zahvaljujući struci. I setih se ove crnohumorne zgode:

Umro neki profesor, ide sprovod:

– Od čega je umro? – upita neko u povorci.

– Ne pitaš od čega je živeo! – primeti pokojnikov kolega.

Milorad Telebak