Kad smo kod španskih sela, na engleskom bismo to rekli: “It’s all Greek to me”. “Are you with me?” kaže jedna ličnost drugoj tokom razgovora, što znači “Pratiš li me?” Prevodilac, međutim, prevodi bukvalno: “Da li si sa mnom?” U filmu o Šerloku Holmsu, doktor Votson kaže ženi koju je sreo na brodu: “You […]
Znate li šta je sergliš? To je poluozbiljni naziv za onu nemoguću mešavinu srpskog i engleskog kojom govore pripadnici prve generacije naših iseljenika u zemljama u kojima se govori engleski jezik. Engleski glagoli tamo se menjaju po srpskoj konjugaciji, npr. „konfermamo“ (potvrđujemo), „katujemo“ (sečemo), „juzaju“ (upotrebljavaju), „sejvujemo“, „vokati“, „tokati“ i slično. Ako „na sejlu“ […]
Kad se jedan lik u američkom filmu izdere na drugog “What’s your problem?”, gotovo uvek ćemo u titlu pročitati “Šta je tvoj problem?”, umesto rečenice koja bi se u srpskom normalno upotrebila u takvim situacijama “Šta ti je?”. Tu su i mnogobrojni “lažni prijatelji”, izrazi preneti po engleskom obliku, umesto po stvarnom značenju: “Silikonska dolina” […]
Na ovu pojavu nailazimo svakodnevno i u govoru i u pisanju, a karakterišu je primeri koji su očigledno nastali pod uticajem engleskog jezika. Prodavačica nam se obraća sledećim rečima: “Mogu li da vam pomognem?” Ona je zapravo rekla: “Can I help you?”, u situaciji u kojoj bismo očekivali da čujemo: “Izvolite”. Njeno pitanje podrazumeva […]
„Fiš fest“ se održava podno kule Nebojša. Ili podno Nebojšine kule. Kula nije nazvana po nekom Nebojši čije ime uz zajedničku imenicu ostaje nepromenjeno, kao kad kažemo „iz hale Pionir“, „u muzičkoj školi Mokranjac“. Ime je spontano nastalo u narodu kao nadimak i opis same kule: ona je nebojša, ne boji se nikoga jer […]
Piše se bez veze, bezveze je pogrešno. Rečnici i pravopisi njima ništa ne znače: oni sami sebi prave normu. Reci mi mama, piše u titlu strane serije na jednom kanalu. Vi sad sigurno mislite da te reči izgovara neka žena, nežno gledajući u usvojeno dete koje se još nije naviklo na nju. Varate se: […]
Upotrebljava se najčešće bezlično, tj. ima isti oblik za sva lica. Tako se upotrebljava kad god se (zbog nepotpunosti svog značenja) dopunjava drugim glagolom. Na primer: Pošto TREBA da učim, ti TREBA da ćutiš, a on TREBA da utiša radio. Budući da je glagol trebati uvek u istom obliku, onda dopunski glagol mora biti […]
Infinitiv ima dve osnovne funkcije: da služi za građenje budućeg vremena – futura prvog (Ovo ću pročitati) i za dopunu glagola nepotpunog značenja (Dete poče plakati). Kada treba upotrebljavati infinitiv, a kada konstrukciju da + prezent? Infinitiv treba upotrebljavati za građenje budućeg vremena: Ja ću otići a ti ćeš ostati. Kome će biti bolje, […]
Ženski oblici često nedostaju, ili su nepogodni zbog familijarnog prizvuka (ministarka, šef(ov)ivca, ambasadorka itd.). Tamo gde postoje, npr. predsednica, urednica, saradnica, čitateljka, prevoditeljka, lekarka, nema razloga da se za ženu upotrebljava m. oblik (predsednik itd.). Posebno treba paziti da ne dođe do gramatičkog nesklada između imenice i glagola: umesto “Ministar je izjavila…” treba navesti […]
Milica je napisala poruku drugarici: Ivana je videla Jovanu, bila je u gradu s njenim mužem. Ta poruka je doprla i do Jovaninog muža, ali ispostavilo se da Milica ne zna gramatiku. Jovana je bila sa svojim mužem. Isto je kad učiteljica kaže: “Izvadi tvoju svesku” – umesto: …svoju svesku. Ili: “Isključi tvoj mobilni […]
