Na izlozima prodavnica i butika možete pročitati reklamne oglase tipa: “Sniženje odeće”, “Sniženje obuće” – umesto: sniženje cena odeće, obuće… Često možemo pročitati: “Izložba likovnih umetnika”. I odmah nam se pred očima pojavi strašna slika: slikari i vajari vise izloženi, okačeni, kao na vešalima! Kad će već jednom oglasiti izložbu slika likovnih umetnika!? Nekad […]
Nikad neprežaljen i slični spojevi sadrže odrečni izraz ispred glagolskog prideva, koji je i sam negiran: nikad neslućena sreća, nikad neostvarene zamisli, ničim neizazvane sankcije, ni od koga nezaboravljen događaj, nigde nezabeleženi podaci.
Seljak bi lepo rekao ženi: “Ženo, oterah ja na pijacu ovo malo krompira i paradajza”, a u gradu bi progovorio savremenim jezikom: da je došao da “plasira na tržište višak svojih poljoprivrednih proizvoda”. Radnici su postali “izvršioci poslova i radnih zadataka”, učitelji – “nastavnici razredne nastave”, zanatstvo se pretvorilo u “malu privredu”, a zanatlije […]
Ukorenila se pogrešna konstrukcija “obzirom da…”: “Obzirom da su predlozi prihvaćeni…” – umesto: S obzirom… jer ako je bez obzira (kad obzira nema), onda je i s obzirom (kad ga ima). Ali nije sasvim dobro ni ovo: S obzirom da… Obzir je uvek usmeren na nešto, pa treba reći: S obzirom na to da su […]
Naslov u novinama: NEKA DECA RASTU BRIŽLJIVO. Nejasno je da li je reč o kritici privilegija i socijalnih razlika (da li se odnosi samo na neku decu) ili o želji da sva deca nesmetano rastu i razvijaju se. Gotovo svakodnevno možemo čuti ili pročitati da je neko preduzeće ostvarilo “značajne gubitke” ili da je […]
U srpskom jeziku red reči je slobodan. Zbog jednakosti oblika nominativa i akuzativa, ne zna se ko je vršilac radnje, a ko je njen trpilac, pa se u tim slučajevima prvo mesto daje subjektu, kao važnijem delu rečenice. Ogrešenja o red reči “Izdajem sobu studentkinji sa centralnim grejanjem.” (Ko ima centralno grejanje? Studentkinja ili […]
Naši trgovci i ugostitelji skoro redovno “poručuju robu”, ali im, evo, poručujem, tj. šaljem poruku, da se roba naručuje, da stigne na ruke. Milorad Telebak
Jedna od najupadljivijih i najbitnijih posledica sve brojnijih uticaja engleskog jezika na srpski, jeste postepena hibridizacija srpskog jezika. Tako nastala tvorevina može se nazvati anglosrpskim jezikom. Pogrešan odabir predloga: Pušenje je štetno za zdravlje (umesto po zdravlje), Hvala vam za informaciju (umesto na informaciji), Izvinite za ono (umesto zbog onoga). Strukturne dopune: kontaktirati nekoga […]
Marke i fabrički nazivi pišu se malim slovom (obično pod navodnicima) kad označavaju predmet. Na primer “mercedes”, “drina”, “marlboro”, “pentreksil”, “kolt”, “boing”. Velikim početnim slovom pišu se kad označavaju fabriku: štrajk u “Sitroenu”, direktor “Opela”. Za automobilske marke muškog roda akuzativ je jednak nominativu: Vozim “opel”, Imam “ford”. Prodao sam “pežo” (a ne: Vozim […]
Kad izađe konkurs, od kandidata se očekuje da “apliciraju” u određenom roku. Zatim “aplikaciju” podnose službi za “kadrovske resurse”, a nakon toga će biti pozvani na “intervju”. Prema Rečniku Matice srpske, aplikacija znači primenu, nameštanje, a figurativno marljivost, pažljivost. Aplikovati znači primeniti. Intervju je razgovor novinara s nekom istaknutom ličnošću s ciljem dobijanja podataka za […]
