Jedna od najrasprostranjenijih jezičkih mana jeste razvučenost i gomilanje nepotrebnog, a za to su krivi ljudi koji reči slažu u rečenice i upotrebe ih deset puta više nego što bi trebalo. To se zove frazerska retorika, praznoslovlje, govorenje-radi-govorenja ili najkraće rečeno, „brbljanje“. Ono je često u političkom žargonu, kao i u jeziku umetnika, kritičara, tehničara, […]
Po navici se svako strano s pretvara u z, te smo Onasisa prekrstili u Onazisa, a desert u dezert. Nemački grad Düsseldorf kod nas često i u izgovoru i u pisanju postaje Dizeldorf. Možda je tu posredi brkanje s rečju dizel (mada se ona piše i izgovara sasvim drugačije, Diesel). Ponekad problem nije u imenu […]
U našem jeziku su s i z dva jasno odvojena suglasnika, i u domaćim rečima nikad se ne brkaju. Niko ne peva i ne kaže: „da ti mrzim ruze koze“, svi razlikujemo disanje od dizanja i resu od reze. Zašto nam onda u stranim rečima s i z predstavljaju problem? U većini zapadnoevropskih jezika s […]
Sestra Goca je pravi biser među medicinskim sestrama. Ona ne ruča u radno vreme, ne razmenjuje recepte s koleginicama dok bolesnici čekaju. Čim je slobodna, Goca sama odlazi do vrata i pita da li neko čeka. I upravo tu se pokazuje da u ovom savršenom svetu svako ima neku manu, makar i neznatnu, makar i […]
Ovaj prilog se često pojavljuje u nepravilnom obliku – preključe i ta pojava je vrlo raširena čak i među školovanim (pogotovo mladim) ljudima. Pojava lj u ovoj reči lako je razumljiva kada se zna da se u domaćim rečima uglavnom ne javlja suglasnička grupa kj, dok je grupa klj sasvim obična (ključ, kljun, kljucati). Kako […]
Prošli su božićni i novogodišnji praznici, ali nikad nije kasno za čestitke. Ako nekome poručujemo da se srećno, lepo i prijatno oseća na sam praznik Novu godinu, napisaćemo: “Želimo ti srećnu, prijatnu, veselu… Novu godinu”. Ako se naše želje (za zdravlje, napredak, sreću) odnose na celu kalendarsku godinu koja je pred nama, onda nema razloga […]
Neki toliko vole interpunkciju, naročito tri tačke, pa ih pišu u skoro svakoj rečenici. – Aleksa, šta smo rekli za tri tačke? – Znam, znam, preterujem. Sad ću ih smanjiti. – Ne treba da ih smanjiš, već da ih pravilno koristiš. – Hoću, obećavam. Stiže Aleksin prevod isti kao i prethodni. U međuvremenu je zaboravio […]
Kad je situacija u zemlji bila loša, političari su govorili da u zemlji postoje izvesne slabosti i objektivne teškoće, ali kad su obelodanjene stvarne prilike u zemlji, priznali su da je situacija “složena”. Ubrzo su i drugi otkrili tu novu mogućnost da se stvarnost našminka i da se “na lep način” iskaže neprijatna istina. U kulturi, […]
– Filipe, stiglo je dosta materijala za prevođenje, uključiću te, ali molim te, prevodi pažljivo. Ne žuri, i proveravaj svaku reč u koju nisi siguran. I pazi na idiome. – Ništa ne brinite, nisam ja u ovom poslu od juče. Šaljem mu materijal. Prošla su dva dana, zovem da vidim kako mu ide, ima li […]
Čuveni pijanista Arturo Benedeti Mikelanđeli, kažu, veoma je škrt na rečima. Jedna anegdota o njemu nastala je u vreme kada su Italijani dobijali nove lične karte. Otišao je tada i on u opštinu, i tamo ga je činovnik na šaltru upitao: – Čime se bavite? – Sviram – odgovorio je umetnik. – Gde? – Pa, tu i […]
