– Raduje me da još uvek pišete članke o jeziku u kojima ima mnogo toga za naučiti – kaže mi, u jednom susretu, gospodin koji reče da čita moje članke u novinama.

– Možete čitati, ali niste naučili da se ne kaže “raduje me da još uvek pišete” nego: radujem se što još pišete, niti se kaže “ima mnogo toga za naučiti” nego: ima mnogo šta da se nauči! – odbrusih.

– Ali znate…

– Nema tu “ali! – prekidoh ga.

– Dozvolite samo par reči…

– “Par reči”! Znači – dve reči. Baš me zanima jesu li te dve reči leve ili desne, muške ili ženske! – postadoh zajedljiv.

– Ne razumem vas.

– Naravno da ne razumete, jer ne znate!

Često čujemo: “par dana“, “par reči“, što je nastalo pod uticajem nemačkog jezika, u kome par može značiti i tri, i četiri, i nekoliko. U našem jeziku pak par znači samo dva, dve ili dvoje, i to obično jedno levo, a drugo desno (par cipela, čizama i sl.), ili jedno muško, a drugo žensko (bračni par, lep par – mladić i devojka). Zato u značenju: više od dva treba upotrebljavati količinski prilog nekoliko: nekoliko dana, nekoliko reči…

Milorad Telebak