Kad je situacija u zemlji bila loša, političari su govorili  da u zemlji postoje izvesne slabosti i objektivne teškoće, ali kad su obelodanjene stvarne prilike u zemlji, priznali su da je situacija “složena”. Ubrzo su i drugi otkrili tu novu mogućnost da se stvarnost našminka i da se “na lep način” iskaže neprijatna istina. U kulturi, ili u proizvodnji cipela, ili u gradskom saobraćaju, bilo gde, ako vam je nezgodno da kažete da je situacija loša, slobodno recite da je – složena.

To tako umirujuće zvuči: situacija nije loša nego je složena. Pridev “složen” u novom značenju naglo se raširio po jeziku medija i postao jedna od reči u svakodnevnoj upotrebi: “Ako u toku sledećih nekoliko dana ne padne kiša, elektroenergetska situacija postaće još složenija.”

Šta li nas još čeka? Hoćemo li sutra opominjati decu da se klone složenog društva i da nam iz škole ne donose složene ocene? Hoćemo li, kad oblaci prekriju sunce, reći da se “vreme usložnjava”? I obrnuto: hoće li matematičari morati da smisle nove nazive za složene brojeve i složene razlomke, a gramatičari za složene rečenice – da učenici ne pomisle da su to neki loši, rđavi, nepovoljni brojevi i rečenice?

I. Klajn